Projekti
   Programi
   Teatar OKO
         
             
 

Programi


Dramska
edukacija

Program
Novi klici,
novo doba

Promocija
nenasilja

Neformalno
obrazovanje i
Omladinski rad

 

Teatar i školsko okruženje

Teatar nije samo zabava iako predstavlja jednu od umetnosti koja kod gledaoca izaziva smeh, suze, ljutnju, bes,
radost i druge emocije, prenoseći emotivnu i psihološku stranu poruka i na taj način intenzivnije uključujući gledaoce i učesnike u iskustvo situacija sa scene ili na sceni.
   Edukacija mladih uz korišćenje dramskih tehnika je zabavna i mladima privlačna metodologija koja im omogućava
da uče zabavljajući se. Zbog toga je korisno da se što više mladih uključi u programe dramske edukacije kojima se
lako utiče na promene ponašanja koji nisu poželjni ( zloupotreba lekova, psihoaktivnih supstanci, alkohola, rizična seksualna ponašanja i sl.).
   Zato su dramski programi zasnovani na obrazovnoj i bihevioralnoj teoriji. Evaluacija zato zauzima važno mesto
nakon sprovodjenja programa kako bi se ocenila iskustva i uspešnost programa i projekta.
   Ljudi uče kako da se ponašaju gledajući jedni druge, tako da pozorište možemo posmatrati i kao scenu prikazivanja različitih modela ponašanja, ne samo u smislu promovisanja pojedinih modela, već pre svega kritičkog sagledavanja
sa više strana.
   Dobra priča je jako važna za uspeh edukativnog teatra. Elementi dobre priče su: jasno definisani likovi, sa realnim , životnim odnosima; između likova se javlja neka vrsta konflikta koji podstče gledaoce na akciju; humor je tu u da
rastereti i da na zabavan način predstavi svu ozbiljnost situacije.
   Ukoliko se odlučimo da sami učesnici stvaraju predstavu odnosno priču proces rada bi trebao da sadrži i proces kreativnog ramišljanja i pisanja, koji podstiče mlade na imaginaciju, razmišljanje i sagledavanje alternativa, ali i međusobnu interakciju u grupi, neslaganja i prevazilaženja sukoba u grupi uz pomoć edukatora. Ukoliko nemamo
dovoljno vremena u pomoć prizivamo improvizaciju, odnosno osmišljavanje scena i predstave na licu mesta, za šta je potrebno stvoriti grupu ukojoj vlada poverenje, podrška i razumevanje.
   Za dobro definisanje likova poželjno je uraditi detaljne biografije likova koje pomažu izvodjačima na sceni naročito
tokom improvizacije da se kreću u realnom okviru. Biografije likova podrazumevaju što detaljniji opis lika koji želimo
da predstavimo na sceni, kako psihofizički, tako i sve važne detalje iz njihovog okruženja koji dopunjuju sliku.

  Forum teatar može da se koristi kao tehnika uključivanja mladih isprobavajući alternativna ponašanja u svrhu rešavanja socijalnih problema. Improvizacija je ovde jako važna jer daje osećaj slobode i sagledavanja situacije iz
više perspektiva. Improvizacija i vežbe koje se koriste razvijaju veštine saradnje, aktivnog slušanja, sagledavanja i
brzog reagovanja, kao i igre poverenja koje povezuju grupu čineći je spremnom da preuzme rizike improvizacije.
Teatar daje mogućnost da se razumeju emocije i ponašanja drugih , da se razvije empatija i samokontrola, da se
razumeju i odvoje emocije od nekontrolisanih akcija. Igre zagrevanja i poverenja pomažu mladima da se opuste i
uđu u zajedničku interakciju. Grupne diskusije kod maldih razvijaju aktivizam i promociju ličnih stavova uz
uvažavanje tuđih.
   Na ličnom nivou to je preuzimanje odgovornosti u pravljenju predstave. Na kulturološkom planu tetar ohrabruje
mlade javno izlažući nevidljive uticaje kulture dozvoljavajući im da diskutuju i preuzmu izazove.. Mladi osećaju
zajednicu kroz umetničko izražavanje zajedničkih strahova, nada i snova. Učešće u društveno političkom teatru
predstavlja sigurno mesto za debatu i isprobavanje mogućnosti za promene.

  Drama predstavlja prostor u kome mladi mogu da projektuju sebe u imaginarne svetove, svetove u kojima
uloge i identiteti mogu biti promenjeni, gde nastaju nove mogućnosti, gde socijalne, lične i političke težnje mogu
da se provere i promene.
   Drama ukazuje šta čovek treba da promeni, kako to da učini, kako da nađe snagu za promenu i usmeri je ka sebi? Drama je ključni put kojim mladi mogu da istraže ne samo raspon ljudskih osećanja, već i čitav spektar socijalnih
situacija i moralnih dilema. Uključivanje mladih u umetnost predstavlja centralni put koji im pomaže da kreiraju
otvorenost, toleranciju i obostrano razumevanje, karakteristiku dobrog građanina u demokratskom, humanom i
slobodnom društvu.
   Umetnički proces može da osnaži mlade ljude i pomogne im da steknu veštine koje im pomažu da se na miran način integrišu i stvaraju gradjansko društvo. U tom smislu umetnost u edukaciju ima zanačajnu ulogu. Izvođačke umetnosti,
a posebno drama, pruža mladim ljudima konstruktivne načine za prevazilaženje problema.

  Teatar je sigurno mesto za istraživanje, najinkluzivnija i najdruštvenija od svih umetničkih formi.
   Velika literatura prenosi univerzalnu poruku i primenjena u dramskoj radionici pomaže deci da shvate i bezbedno
pojme stvarnost, da stresne teme dotaknu sa distance. Ta mogućnost predstavlja lekovito svojstvo teatra, istinsku
snagu osnaživanja kroz igru, transformaciju i uživljavanje.

Zašto drama? Zato što drama, kako piše u materijalu Evropske fondacije kulture: "Na specifičan način
kod mladih može da pokrene promene u procesima procene u odnosu na aktuelnu situaciju, sebe i svojih mogućnosti. Drama nudi specifično razjašnjavanje, osvetljavanje i razumevanje situacije, zatim prepoznavanje izvora pretnji, ali i izvora prevladavanja. Omogućava jačanje samopouzdanja i samopoštovanja, oslobađa od zavisnosti i osećanja bespomoćnosti, omogućava izvlačenje sopstvenih
snaga i pronalaženje načina da se sam sebi pomogne. Omogućava sagledavanje novih i alternativnih rešenja, pokretanje optimizma kao motivacione sile i otkrivanje izazova koji vode ka izboru koji znači očuvanje smisla života čak i u najtežim životnim okolnostima."

  Umesto fokusiranja na njihovu često bolnu svakodnevicu, delovanje dobrom pričom, a posredstvom njenih aktera omogućava deci da stresne teme dotaknu sa distance, igrajući se. Simboličko "kao da" im ponašanje omogućava da
budu u različitim ulogama, da stvari vide iz raznih uglova i tako prođu različita iskustva. Ovakve radionice deluju
zaštitnički, omogućavaju deci da reaguju spontano, da im se ukaže na dobro i jača pozitivno, da dožive unutrašnji
osećaj kontrole i prevladaju stresne doživljaje kojima su izloženi u porodici, školi i sredini u kojoj žive.
   Najvažnije u ovom procesu je da se na ide samo na interpretativni nivo kakav viđamo često na školskim priredbama i proslavama. Tada decu možete videti kako se grčevito bore sa velikim tekstom izgovarajući ga kao rafalnu paljbu,
crveneći pred roditeljima i nastavnicima u trenutku kada nešto zaborave. U kreativnim dramskim radionicama prelazimo preko tog praga interpretativnosti i smatramo ga manje značajnim.Literatura se ne dramatizuje. Koristi se samo neka
važna poruka, lepa rečenica, ideja teksta i od toga se razgovorom, igrom, raznim neverbalnim tehnikama prave različita dramaturška rešenja. Rezultat je iskustvo, lično jačanje, snažan umetnički rad i doživljaj, punjenje koje ostaje, bogatstvo za ceo život. Podstiče se i kreativnost i individualnost, jer iako je ovo rad u grupi nijedan učesnik ne može da se
uniformiše. Svako u radionicu unosi svoje osobine i iskustvo, a izađe sa svim onim što su uneli ostali učesnici. U svetu je drama tek sedamdesetih godina uvedena u par zemalja kroz obrazovni sistem, ali su sve vreme postojali pojedinci koji
su isticali značaj drame za razvoj dece i mladih i borili se za njeno uvažavanje i uvođenje u škole.
   Jedna od prvih dramskih pedagoškinja kod nas, Ljubica Beljanski-Ristić je u "European Journal of Intercultural Studies" (br. 3, 1999) , opisujući programe Centra za kulturu Stari grad, iz 1998. godine napisala i ovo: "Kada se osvrnem na poslednja tri meseca provedena u Centru, imam osećaj da je moje najvažnije saznanje da sklonište nije u podrumu
nego u ljudskoj sposobnosti da se "štiti kolektivnom kreacijom. Kada grozni unutrašnji pritisak provali kao spoljni
izražajni pokret (kao igra, ili zvuk nekog glasa), kada nasilje straha postane slobodno umetnički artikulisan strah, tada postoji nada da ćemo preživeti oluju. I važno je zapamtiti da se ovde ne radi o pretvaranju da je sve u redu, normalno i lepo. Naprotiv, radi se o pronalaženju okvira u kojima ono što nije lepo i što boli svako može da podeli sa drugima tako
da i oni mogu da se prepoznaju kao deo grupe."
  

 
         
    O nama     Aktivnosti    Aktuelno    Galerija    Prijatelji    Kontakt